Zablude o lekovitosti aronije

Kao što smo se uverili u prethodnom tekstu, plod aronije sadrži jako puno za ljudski organizam korisnih i lekovitih materija. Priroda se pobrinula da nam u ovim sitnim crnim plodovima podari praktično sve ono što nam je potrebno za dobro zdravlje i dug život.
Ali je , iz određenih razloga na neki način zaštitila ovaj svoj “patent”. Nije nam jednostavno dozvolila da vršimo bilo kakve prepravke i dorade ovog jedinstvenog ploda.
Evolucija ga je oblikovala tokom proteklih miliona godina, i dovela do forme, oblika i sastava kakav sada imamo. Sve hranljive i lekovite materije ploda aronije (ima ih jako puno) nalaze se u prirodno izbalansiranom stanju, razdvojene u ćelijskim vakuolama. Strukturni sastav vakuola sredušta ploda, razlikuje se od ćelijskih vakuola pokožice. Antocijani, flavonoli, flavoni i tanini, prirodno su razdvojeni. Enzimi su posebno fizički odvojeni od ostalih materija. Šećeri su takođe odvojeni od kvasaca koji se nalaze na plodu.
Zašto je to tako?
Da bi se jednostavno obezbedila stabilnost svih lekovitih komponenti mora se sprečiti njihov međusobni kontakt koji bi doveo do reakcije. Fizičko-hemijske reakcije nastaju mešanjem različitih hemijskih materija, gde dolazi do razlaganja – hidrolize, gde se razgrađuju prvobitni kompleksi i nastaju neke sasvim druge materije koje nose sasvim druge osobime.
Plod aronije je jako kompleksan po sastavu, ali je u prirodnom stanju stabilan, odnosno sve lekovite i hranljive komponente su mu stabilne.
Kada ga konzumiramo na prirodan način – žvakanjem i gutanjem, dolazi do cepanja ćelijskih membrana, sadržaj vakuola se prosipa i meša u usnoj duplji tokom procesa žvakanja.
Ukupan pH sadržaja ploda aronije pokazuje kiselost. Sa druge strane naše pljuvačne žlezde luče bazne izlučevine. Da li je to slučajnost, ili visoko sofisticiran mehanizam evolucije?
Evolucija se pobrinula da sve hranljive i lekovite komponente iz ploda aronije dobiju zaštitu od međusobne interakcije i eventualne razgradnje, dodajući im bazne pratioce, materije iz pljuvačke. Ovi bazni inaktivatori, vezuju se za određenu materiju iz ploda, sprečavaju njenu interakciju sa ostalim hemijskim jedinjenjima i njenu razgradnju pre nego što dospe u organizam gde se njena lekovitost ispoljava. Ovi bazni pljuvačni inaktivatori je štite i od kisele sredinje želudca gde bi se bez njih razgradile pre no što dospeju u krvotok.
Tek kada prođu ovaj put i dospeju u krvotok, preuzmaju ih enzimi koji pokreću i aktiviraju njihove lekovite funkcije. Ovo je sudbina svih bioflavonoida ploda aronije, koje na prirodan način – žvakanjem unosimo u organizam.

Za jedan ovako sofisticirani metabolički program evoluciji je verovatno trebalo nekoliko desetina miliona godina, kako bi ga usavršila. Usavršen je toliko da se praktično graniči sa naučnom fantastikom. Usavršen je do te mere da ga savremena nauka još uvek ne može sasvim objasniti.

Umesto da respektuje, poštuje i pridržava se datog mu evolutivnog programa, savremeni Homo sapiens u praksi radi upravo suprotno. Verovatno mu je u jednom momentu bilo teško i zamorno da žvaće voćne plodove, pa je počeo da cedi sok iz voća i da ga ispija poput nektara kao što to rade uglavnom insekti.
I ako je svima jasno da fiziološki nemamo ama baš nikakve sličnosti sa insektima, sok je postao vrlo brzo popularna namirnica, zahvaljujući pre svega jako aktivnoj propagandi industrije koja ga danas proizvodi.
Danas nakon sto godina od pronalaska sokovnika kupujemo deci sokove koji više nemaju nikakve veze sa voćem. Umesto da u organizam unose bioflavonoide iz voća deca se praktično kljukaju hemijskim aditivima iz gaziranih i negaziranih pića.
Čak se više ni prirodni šećer ne koristi u sokovima. Veštački hemijski zaslađivači su nekoliko puta slađi od šećera i nekoliko puta jeftiniji od njega.
Ne treba nam nikakva analiza, svi će se složiti da danas u industrijski proizvedenim sokovima koje kupujemo deci nema apsolutno ništa hranljivo. Takođe znamo da su svi aditivi koji se u ovakvim pićima nalaze potencijalno opasni po zdravlje ne samo dece već i odraslih ljudi.
Sa razlogom stoga, postavlja se pitanje: Gde nam je zdrav razum?

Aronija se takođe našla na udaru industrije sokova. Želja za profitom je pre svega dovela do masovne proizvodnje soka od aronije, uz naravno snažnu reklamnu podršku.
Ali, kako sam napred naveo, priroda se pobrinula da zaštiti svoj patent, i to vrlo uspešno.

Odmah nakon mlevenja ploda i ceđenja soka, dolazi do naglog mešanja velikog broja različitih jedinjenja ploda aronije. Ovom prilikom se pokreće čitav niz hemijskih reakcija koje vrlo brzo menjaju prvobitni hemijski sastav ploda. Oslobođeni enzimi dovode do razgradnje većih molekularnih lanaca .
Većina materija ubrzo hidrolizuju i nastaje veliki broj produkata ove razgradnje. Oni pak dalje ulaze u međusobne hemijske reakcije u kojima nastaju sasvim nove komponente soka kojih nije bilo u plodu.
Na račun njih nestaju neke komponente kojih je bilo u plodu (u soku ih više nema).
Jednostavno rečeno, sok aronije nakon izvesnog vremena gubi osnovni hemijski sastav koji ima plod aronije, usled hemijskih reakcija koje se u njemu odvijaju nakon ceđenja.

Nauka je ovo jasno i nedvosmisleno potvrdila pre nekoliko godina.
Američko ministarstvo poljoprivrede publikovalo je 2010 godine naučnu studiju koja se bavila analizom namirnica koje se koriste u ishrani, sa aspekta njihovog antioksidantnog kapaciteta.
Ovaj antioksidantni kapacitet – snaga, predstavlja u stvari moć datog materijala da neutrališe slobodne radikale. Izražava se u ORAC jedinicama (Oxigen Radical Absorbance Capacity) na 100 g mase određene namirnice. Ovde je data i tabela osnovnih namirnica sa njihovim ORAC vrednostima. http://www.ars.usda.gov/nutritientdata

Na strani 18. Tabele u predposlednjoj rubrici data je vrednost za svežu brusnicu (Cranberries, raw) od 9.090 ORAC jed. Odmah ispod nje data je vrednost za sveži nezaslađeni sok brusnice (Cranberry juice, unsweetened) od samo 1.452 ORAC jed.
Šta se desilo sa antioksidativnom snagom izmerenom u plodu brusnice? Kako je moguće da je vrednost isceđenog soka nakon izvesnog vremena 6,26 puta manja.
Vrednost soka u odnosu na plod kod divlje borovnice (9.621 ORAC : 2.359 ORAC) je 4 puta manja.
Sok jabuke ima čak 7,36 puta manju vrednost u odnosu na plod (3.040 ORAC : 414 ORAC).
Aronija je u ovoj studiji obrađena samo kao sveža sa visokih 16.062 ORAC jedinica. Da li slučajno, ili namerno izostavljen je podatak vrednostima njenog matičnog soka.

Čisti nerazblaženi matični sokovi brusnice, borovnice i aronije su viđestruko skuplji od svežih plodova dok su kako analize pokazuju po antioksidantnom kapacitetu višestruko slabiji od svežih plodova.

Gde je ovde zdrav razum, pitamo se?
Ovo naučno istraživanje je samo potvrdilo moj prethodni zaključak da se hemijski sastav soka i ploda drastično razlikuju, upravo zbog nekontrolisanih hemijskih reakcija koje se u soku odvijaju odmah posle ceđenja.

Drugi važan aspekt ove priče je vezan za glavno lekovito jedinjenje aronije Cianidin-3-glukozid.
Malo upornog istraživanja u vezi ovog biološki korisnog i aktivnog jedinjenja dovešće vas do jednog jako važnog podatka o njemu.

Hidrolizuje se na temperaturi iznad 40 °C

Ovo praktično znači da se ovo važno jedinjenje razgrađuje u vodenom rastvoru ukoliko ga zagrejemo preko 40 °C.
Znamo da se C vitamin razgrađuje na temperature iznad 54 °C. Ostali flavonoidi aronije se verovatno slično ponašaju na visokim temperaturama.
Svima nam je poznato da se sok mora pasterizovati kako bi se temperaturom (92°C) uništili kvasci koji izazivaju vrenje.
Zamrzavanjem svežih plodova izgubi se oko 4 do 6 % aktivnih sastojaka ploda aronije.
Njenim sušenjem ( ispod 40°C) se izgubi do 10% aktivnih sastojaka.
Koliko se tek aktivnih sastojaka izgubi pasterizacijom soka ( koji ima 6 puta manju antioksidativnu vrednost od svežeg ploda).
Matematika kaže da je gubitak aktivnih materija neverovatnih 83,3%

Šta mi u stvari unosimo u organizam nakon pasterizacije soka?

Jasno je zašto ni američki naučnici nisu objavili ORAC vrednosti soka aronije u svojoj studiji.

Na osnovu svega napred iznetog, svima je jasno da se plemeniti darovi prirode od nje ne mogu ukrasti.

Sve što ste pročitali o aroniji o njenoj lekovitosti i blagotvornom delovanju na organizam, odnosi se isključivo na sveže, smrznute i prirodno osušene plodove ove biljke.

Tekst je pre svega informacionog karaktera, i ne može zameniti profesionalni medicinski savet, ispitivanje, dijagnozu ili lečenje. Pre nego se odlučite za neki od naših prirodnih preparata, obavezno konsultujte vašeg lekara.