Ćuranov rep protiv tumora

Imunostimulator – alternativni aktivator „uspavanog“ imuniteta

Medicinska gljiva Ćuranov rep je poznata kao imunostimulator pre svega, i najvažnija njena uloga u celoj priči o tumoru je da stimuliše, probudi i pokrene naše imunoćelije zadužene za eliminaciju nastalih abnormalnih ćelijskih struktura. Sam taj mehanizam ćemo najbolje sagledati u ovoj japanskoj naučnoj studiji.

Deaktiviranje alarma imunoodbrane

Rak nastaje i razvija se zahvaljujući sposobnosti da deaktivira alarm naše imunoodbrane. U normalnim okolnostima, naš imuni sistem koristi Interleukin-2 (IL-2) kao glavni alarm. Kada nastane oštećenje DNK na ćelijama, luči se IL-2, on se vezuje za receptore na T-ćelijama, čime ih animira da krenu ka ovim genetski promenjenim ćelijama i eliminišu ih.

Međutim, novonastale maligne ćelije su evoluirale tako da gase i blokiraju IL-2 sistem uzbunjivanja. One unište te receptore ili blokiraju lučenje interleukina, tako ostavljaju odbrambene imune ćelije da „spavaju“ iako je malignitet već prisutan.

Istraživanje ukazuje da PSK (aktivna materija gljive) aktivira imuni sistem (PBL i TIL) za ispoljavanje tumorske aktivnosti kroz mehanizme nezavisne od IL-2/IL-2R sistema, potvrđujući sposobnost PSK da stimuliše CD3-CD16+ velike granularne limfocite (LGL) i CD3+CD16- T limfocite. Ovo dokazuje da gljiva funkcioniše kao alternativni aktivator, zaobilazeći klasične puteve koje ćelije neoplazme često blokiraju.

Naučnici su u ovom eksperimentu uradili nešto fascinantno: namerno su dodali antitela koja su potpuno blokirala IL-2 receptore, pa čak i Interferon (IFN). Hteli su da simuliraju situaciju u kojoj je imuni sistem potpuno „oslepljen“ i blokiran od strane tumora.

Specifična jedinjenja gljive su pronašla alternativne puteve, skrivene prekidače na površini imuno odbrambenih ćelija. Ćuranov rep je ignorisao blokirana „glavna vrata“ i glavni alarm (IL-2) i probudio vojsku kroz potpuno drugi molekularni prozor.

• Rezultat: Uprkos tome što su svi klasični putevi komunikacije bili presečeni, PSK je i dalje uspešno aktivirao imune ćelije (LGL i T-limfocite) da eliminišu ove novonastale maligne ćelije.

Kada uđemo duboko u molekularnu biologiju, vidimo da je gljiva zapravo razvila genijalan „plan B“ koji je potpuno zaobišao glavne odbrambene sisteme koje tumor formira. Rak je blokirao glavna vrata a gljiva je ušla kroz prozor doslovce, i podigla imunološku uzbunu.

Međutim, naučnici i dalje ne razumeju mehanizme delovanja, zbog jako složenog hemijskog sastava gljive, ne zna se koja su sve jedinjenja uključena u ovu operaciju probijanja zaštitne odbrane malignih ćelija. Efekat je nesporan i dokazan na pacijentima u koncentracijama od 10-100 µg/ml, ali mehanizam ostaje misterija za klasičnu farmakologiju jer je kodiran da deluje mrežno, a ne pojedinačno. Radi po sistemu „sačme“ a ne pojedinačnog „snajperskog metka“, mnogo različitih jedinjenja je uključeno u ovu operaciju, koja deluju sinergijski.

„Mi vidimo da ovo radi bez IL-2, vidimo da ćelije eliminišu neoplazmu, ali ne možete tačno da mapiramo koji se unutrašnji signalni put aktivirao jer se u ćeliji odjednom pokrenula masovna sinteza različitih proteina i RNK“.

Direktna citotoksičnost

U sledećoj studiji vidimo da gljiva ispoljava i citotoksično dejstvo na maligne ćelije, zaustavlja njihov razvoj i uništava ih uz pomoć apoptoze.

Zaustavlja razvojni ciklus ćelija raka u G0/G1 fazi i aktivira Kaspazu-3. Ovaj enzim pokreće Apoptozu – samouništenje maligne ćelije. Ćelija raka je prethodno demontirala prekidač koji aktivira Kaspazu-3 radi zaštite od samouništenja. Ćuranov rep nalazi načine, pravi zaobilaznicu i aktivira fatalni enzim Kaspazu-3, koji potom pokreće proces samouništenja – apoptozu.

Kaspaza-3 je enzim-dželat i njegovim aktiviranjem (koje ćelija neoplazme nastoji da blokira) od strane složenih molekula gljive, dolazi do savršeno čiste eliminacije maligne ćelije, bez pucanja membrane, razlivanja citoplazme u okolno tkivo i izazivanja inflamacije. Maligna ćelija se unutar cele membrane dezintegriše (autoliza) i čistači – makrofage je kasnije gutaju (fagocitoza) i eliminišu iz tkiva.

Hemijski agensi za razliku od ekstrakta gljive, cepaju – nekroziraju ćelijske membrane, kojom prilikom se toksini iz njih izlivaju u okolne ćelije, što uzrokuje inflamaciju većeg obima. Što je naravno dodatni problem za iznureni organizam koji smanjuje šanse za preživljavanje.

Gljiva poseduje selektivnu inteligenciju, za razliku od konvencionalne terapije, zaključuju istraživači. To sasvim jasno dokazuje sledeći paradoks: Kada gljiva dođe u kontakt sa malignom ćelijom, ona blokira njen rast (za 22 do 84%). Kada taj isti materijal dođe u kontakt sa zdravim limfocitima (PBL), ona radi potpuno suprotno: u sinergiji sa Interleukinom-2, pojačava njihovo razmnožavanje i jača ih.

Dakle, jedan isti molekul koji ne čini sastavni deo ljudskog organizma, zna da za malignu ćeliju treba da bude otrov, a za zdravu ćeliju imuniteta gorivo i podrška? To je ta molekularna inteligencija o kojoj sam ranije govorio.

Rizik koji se konstantno povećava

Jedna studija nedavno rađena pokazuje da doživotni rizik od nastanka raka varira u odnosu na razvijenost samog društva:

• Veoma visok društveni standard – 38,48%,
• Visok – 25,38%,
• Srednje visok – 11,36% i
• Nizak – 10,34%.

Što znači da će u Americi i Nemačkoj svaki treći oboleti od raka tokom svog životnog doba, dok u Nigeru i Avganistanu rak pogađa svakog desetog stanovnika. Ovo nas dalje vodi ka zaključku da industrijalizacija odnosi svoj danak. Teški metali i mnogi drugi aerozagađivači su dokazano mutageni i kancerogeni, pokreću maligne procese, a u razvijenom industrijskom svetu jednostavno ih ne možemo izbeći.

Raznorazni toksini svakodnevno ulaze u naš krvotok na različite načine: benzinska isparenja, mikroskopske čestice koje dolaze od habanja automobilskih guma i kočnica, izduvni gasovi automobila, tramvaja, trolejbusa, isparenja koja štampač pravi u kancelarijama, PET i plastična ambalaža prehrambenih proizvoda, isparenja nakon molerskih radova, isparenja novog nameštaja, itisona, grejnih tela, dimnjaci fabrika, kao i radna atmosfera u hemijskoj, automobilskoj i gumarskoj industriji.

Napred navedena statistika nam govori da naši prirodni helatori – jedinjenja dizajnirana da hvataju i iz tela izbacuju teške metale, gube bitku pred ovom širokom paletom aerozagađivača koji direktno utiču na DNK mutacije i nastanak neoplazmi.

„Istraživanja pokazuju da imuni sistem, posebno citotoksične T ćelije i prirodne ćelije ubice (NK), mogu ubiti više promenjenih – abnormalnih ćelija dnevno, ali precizna kvantifikacija kod ljudi je izazovna zbog složenosti imune dinamike i heterogenosti maligniteta. Prirodne ćelije ubice su veoma efikasne, sposobne da unište do šest mutiranih ili malignih ćelija svakog dana. One se hvataju za svoje mete i oslobađaju toksične proteine i enzime koji perforiraju ćelijsku membranu. Ove snažne supstance nisu posebno selektivne, što znači da mogu biti oštećene i membrane zdravih susednih ćelija.“

U ovom citatu jedne od najpoznatijih svetskih onkoloških klinika vidimo da se na dnevnom nivou javlja veliki broj ćelijskih mutacija koje teže da prerastu u rak. Takođe zaključujemo da su naše imunoćelije efikasne u eliminisanju ovih disfunkcionalnih ćelija, ali da to rade putem nekroze – izlučuju svoje reaktivne molekule koji cepaju ćelijsku membranu i razgrađuju citoplazmu maligne ćelije. Tom prilikom dolazi do rasipanja „municije“ i oštećenja okolnih zdravih ćelija. To može izazvati inflamaciju ili čak citokinsku oluju ukoliko se brojnost i agresivnost ovih NK ćelija ubica poveća.

Sve ove atipične ćelije u začetku eliminiše naš imuni sistem, ali ipak se desi da neka oštećena ćelija formira zaštitu, spreči uzbunu, isključi prekidač za samouništenje i aktivira Telomerazu, enzim koji joj omogućava besmrtnost i beskonačno umnožavanje. Dovoljno je da jedna ostane neprimećena, da uspostavi tu stelt zaštitu i da rak krene sa razvojem.

Ekstrakti ćuranovog repa se već decenijama koriste kao podrška u borbi protiv maligniteta, naročito u Japanu gde se gljiva koristi paralelno sa konvencionalnom terapijom kako bi se imunitet što pre regenerisao. Evo jedne američke naučne studije koja:

• Navodi da je u Japanu PSK odobren od strane Nacionalnog zdravstvenog registra i da se propisuje rutinski.
• Ističe izrazito nisku toksičnost i bezbednost, bez zabeleženih abnormalnosti kod ljudi.
• Navodi da američki integrativni stručnjaci danas rutinski propisuju kliničke doze od 3000 do 4500 mg PSK-a nakon klasičnih protokola lečenja kako bi povratili imuni status pacijenta.

Ova naučna studija nam govori kako zapadna savremena nauka potvrđuje potencijal ove gljive u podršci imunitetu i kontroli malignih ćelija.

Napomena: Tekst je pre svega informacionog karaktera i ne može zameniti profesionalni medicinski savet, ispitivanje, dijagnozu ili lečenje. Pre nego se odlučite za neki od naših prirodnih proizvoda, obavezno konsultujte vašeg lekara.

Tekst pripremio i prilagodio:
Dip. inž. agr. Radoš Anđelković

rados@ruskicaj.rs

063 1703878